Istorija planera:

Da li ste se ikada zapitali kada se javila ljudska potreba za organizacijom obaveza u vidu planera, odnosno rokovnika? Odgovor na ovo pitanje naći ćete ako pročitate naš tekst. 🙂

Najpre ćemo se osrvnuti na etimiloško značenje i poreklo reči. Reč “rokovnik” se pojavljuje u staroslovenskom jeziku kao rokъ — datum, dok reč “planner” potiče iz engleskog jezika i znači “onaj koji planira”. Za sam pojam vezuje se knjižica namenjena obeležavanju važnih datuma i događaja, kao i lakšem organizovanju poslovnih i ličnih obaveza.

Tokom duge istorije modifikacija rokovnika, ono što se je postalo standard u svetu je činjenica da je to prenosiv predmet čvrstih korica, najčešće izrađen od kože ili nekog drugog kvalitetnog materijala i da može biti manjih ili većih dimenzija. Njegov tradicionalni sadržaj su uglavnom dnevni plan, adresar, kalendar, pozivni brojevi za države i/ili domaće gradove i kontakti.

Ovaj predmet bez kojeg današnja civilizacija ne može da zamisli svakodnevno funckionisanje pojavio se pre 2 veka. Razvojem čovečanstva način života pojedinca se ubrzao i sve više zahtevao dobru organizaciju, a prve varijante planera srećemo u Sjedinjenim Američkim Državama za vreme prvog predsednika, Džordža Vašingtona (George Washington 30. april 1789. – 4. mart 1797.)

On je svoj kolonijalni bestseler “Almanac” pretvorio u dnevnik u kojem je svakodnedno beležio gde je boravio, sa kim je razgovarao ili večerao, a u jednom delu koji je najviše podsećao na vodič je obaveštavao koloniste o vremenskoj prognozi, zalasku i izlasku sunca, lokalnim gostionicama i sl. Iako današnji planer uglavnom sadrži buduće događaje, činjenica je da je ova vrsta evidencije neka vrsta dnevnika namenjenom lakšem funkcionisanju.

1773. godine, Robert Atiken, izdavač iz Filadelfije objavio je, kako je on tvrdio, prvi američki dnevni planer. S obzirom da je njegova struktura obuhvatala dnevni raspored i nedeljni prikaz, možemo zaključiti da se ova forma ne razlikuje mnogo od današnjih. Nažalost, u revolucionarnom dobu u kojem je nastao, ovaj proizvod nije naišao na adekvatan odziv stanovništva.

U doba industrijske Amerike, do 1850. godine, planeri su doživeli ekspanziju. Rokovnici, dnevnici, knjigovodstvene knjige i slični formati prerasli su u veliki i vrlo unosan biznis.

Kako se kultura planera širila, tako su nadolazile i ideje vezane sa njihovu upotrebu u svrhu marketinga. Džon Vonamejker (John Wanamaker), gigant u sferi robnih kuća, kreirao je dnevne planere u koje je implementirao i oglase, namenjene reklamiranju njegovog kataloga. Smatrao je da će ovako nenametljivo dotaći svest potencijalnog kupca.

Današnja digitalizacija donela nam je različite opcije i programe koji se bave organizacijom, a dostupni su na telefonu, računaru ili tabletu. Ipak, osluškujući svoje najbliže okruženje, dolazimo do činjenice da je reč na papiru nezamenljiva, kao i osećaj intimnosti koji nam pružaju planeri, naš mali kreativni raj.

Izvori:

www.bostonglobe.com, www.wikipedia.rs